Prema utvrđenju prvostepenog suda tužilac je kao radnik tuženog, koristeći Opšti model sistema vrednovanja poslova i radnih zadataka objavljen u "Poslovnoj politici", isti prilagodio specifičnim potrebama organizacionog dela tuženog. Takvim prilagođavanjem opšteg modela nije nastao novi sistem koji bi se smatrao intelektualnom i kreativnom tvorevinom tužioca.
Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kad je tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan odbijen. Prilagođavanje opšteg modela sistema vrednovanja poslova i radnih zadataka posebnoj organizaciji u kojoj je tužilac bio zaposlen ne predstavlja autorsko samostalnu intelektualnu tvorevinu, već je to rad tužioca izvršen u okviru njegovih radnih obaveza, a na takvom radu tužilac nije mogao steći autorska prava saglasno odredbi člana 23. Zakona o autorskom pravu.