Zaključak prvostepenog suda, da umešač u smislu člana 117. ZPP, nije ovlašćen na podnošenje predloga za povraćaj u pređašnje stanje, odnosno da traži nastavak postupka u roku u kome se nastavak može tražiti, osnovano se pobija izjavljenom žalbom.
Naime, prema odredbi čl. 208. st. 1. ZPP, umešač je ovlašćen da stavlja predloge i da preduzima sve ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogle da preduzima stranka kojoj se pridružio.
Tim propisom u stavu 3. regulisano je da parnične radnje umešača imaju za stranku kojoj se pridružio pravno dejstvo, ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama.
Polazeći od tumačenja ove odredbe, Vrhovni sud nalazi da je umešač ovlašćen da podnese sve redovne i vanredne pravne lekove i predlog za povraćaj u pređašnje stanje, zbog propuštanja ročišta, odnosno da traži nastavak prekinutog postupka u propisanom roku, ukoliko protivljenje stranke nije izričito ili iz radnje stranke ne proističe da preduzeta radnja umešača nije u skladu sa ponašanjem stranke.
Pošto iz spisa ne proizilazi da je preduzeta radnja umešača u ovom slučaju u suprotnosti sa radnjom stranke, to Vrhovni sud nalazi da se izjavljenom žalbom osnovano pobija pravilnost napadnute odluke, pa je na osnovu člana 369. ZPP, odlučeno kao u izreci