Tužilja kao jedini zakonski naslednik pokojnog autora ilustracija i korica koji je sa tuženim kao izdavačem zaključio ugovore i predao originale dela, tražila je da sud obaveže tuženog izdavača da joj vrati originale predatih dela koji pokojnom autoru nisu vraćeni nakon ispunjenja pravovaljanog ugovora.
Prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio uz obrazloženje da je pokojni autor sa tuženim zaključio ugovore o izradi ilustracija i korica za udžbenike predao ih tuženom za koje je dobio i autorski honorar, da iste nisu vraćene ni pokojnom autoru ni tužilji kao njegovom jedinom zakonskom nasledniku, da ugovorima koji su zaključeni povodom ovih dela ne postoji ni jedna klauzula da tuženi kao izdavač zadržava ili postaje vlasnik spornih ilustracija i korica te da je tuženi kao jedinom članu 67 Zakona o autorskom pravu dužan da tužilji kao jedinom zakonskom nasledniku pok. autora originalne dela.
Vrhovni sud Srbije, odlučujući po žalbi tuženog potvrdio je presudu prvostepenog suda uz obrazloženje da je članom 67 Zakona o autorskom pravu potencijalni sukob stvarnog i autorskog prava razrešio u korist autora, otklanjajući dilemu da li predajom originalnog primerka radi objavljivanja-što je obaveza autora u izdavačkom ugovoru-autor prenosi u svojinu na orginalnom delu tako što ostavljajući tu svojinu autoru je želio zaštititi brojna druga prava autora koja ne bi bila ostvariva ako bi on izgubio svojinu na orginalnom primerku (pravo zaključenja ugovora sa drugim izdavačem po prestanku važenja zaključenog ugovora, pravo da izvrši izmene i drugo). Van ove odredbe da autor ostaje nosilac prava svojine na zaštitu tog autorskog prava treba primenjivati odredbe Zakona koje reguliču svojinsko pravo.
Zakon je dakle postavio pretpostavku autorove svojine, ali i ostavio mogćnost da se ugovorom druggije odredi.