Na naslovnoj straži gasopisa objavljene su fotografije tužilje, sa reportanom o njoj, koje je snimio prvotuženi.
Večtagenjem u postupku takođe je utvrđeno, da je u objavljenim fotografijama čiji kvalitet je primeren nameni gasopisa vidljiv i ogigledan kreativan doprinos tužilje kao i činjenica je snimanje obavljeno znalagki i osmičljeno i da je takve rezultate bilo mogće postiui uz puni, zajednigki i kreativni doprinos fotografa i modela, odnosno tužilje i fotografa kao autora.
S obzirom na takvo utvrđeno činjenično stanje a imajući u vidu činjenicu da je drugotuženi objavljivanjem spornih fotografija bez pismene saglasnosti tužilje koristio nedeljivo autorsko delo tužilje i protivtunenog i da zato tuženi nisu platili naknadu, niti zaključili pismene autorske ugovore o iskorišćavanju autorskog prava tužilje.
Okružni sud je i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano zaključio, da prvotuženi kao nosilac autorskog prava na delu kao celini nije mogao bez dozvole tužilje kao saradnika na stvaranju tog dela autorsko delo objaviti niti preneti pravo korišćenja drugotunenog u druge svrhe i bez ugovora sa tužiljom kao koautorom.
Kako je to pak učinio i obzirom da je tuženi to autorsko delo bez ugovora i pismene saglasnosti tužilje kao koautora objavljivanjem spornih fotografija u gasopisu iskoristio, to je prvostepeni sud pravilno postupio kada je o odgovornosti tuženih i osnovanosti tužbenog zahteva tužilje odlučio pobijanom međupresudom.
Ukazivanje drugotunenog u žalbi da povredu autorskih prava tužilje nije izvršio već da je ustvari objavljivanjem njenih slika i reportane u gasopisu kao visokotirannom nedeljniku u suštini tužilju reklamirao, a što je isticao i u prvostepenom postupku nema značaja za drugačiju odluku u ovoj parnici, jer drugotuženi ni u žalbi ne spori da sa tužiljom s tim u vezi nije imao nikakav kontakt pa sledom toga da je takav navod i tagan istu nije mogao bez njene saglasnosti ni reklamirati.
-