Presudom Okružnog suda u Beogradu odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu solidarno isplate autorski honorar kao i poseban iznos na ime tantijema sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi troškove parničnog postupka.
Međutim, iako meću parničnim strankama nema autorskog ugovora koji je prema članu 56 tada važećeg Zakona o autorskom pravu morao biti zaključen u pismenoj formi, na njihov pravni odnos mogu se primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to opšte odredbe o ugovorima i posebne koje se odnose na ugovore o delu.
Članom 600 Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da se poslenik obavezuje da obavlja određeni posao, a naručilac je dužan da mu za to plati naknadu. S toga se ne može smatrati da tužilac nije izvršio svoju obavezu i da tužilja s toga nije u obavezi da mu plati troškove autorskog honorara, prema preciziranom tužbenom zahtevu, pošto meću parničnim strankama nema autorskog ugovora pošto je utvrđeno da tužilac tuženom kao naručiocu nije predao završeno delo.
Naime članom 614 stav 1 ZOO predviđeno je da je naručilac dužan pregledati izvršeno delo čim je to moguće i o nađenim nedostatcima bez odlaganja obavestiti poslenika. Članom 618 stav 1 određeno je da je naručilac koji uredno obavesti poslenika da izvršeni rad ima neki nedostatak, taj koji može zahtevati da se nedostatak ukloni u primerenom roku.
S toga je potrebno utvrditi da li je tuženi pozivao tužioca da u primerenom roku ispravi nedostatke u smislu navedenih članova ZOO i izvrši ugovor. Takođe potrebno je utvrditi da li se radilo o neznatnom nedostatku, odnosno nedostatku koji se mogu lako ispraviti i zbog koga delo nije bilo neupotrebljivo, u kom slučaju treba primeniti odredbe člana 620 ZOO, koje se odnose na otklanjanje nedostatka i sniženje naknade.
Drugi