"Odredbom člana 72. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ( (Sl. list SRJ (br. 12/98) ), koji je stupio na snagu 14. marta 1998. godine, izmenjena je odredba člana 382. stav 3. Zakona o parničnom postupku, tako što je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora, koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos od 15.000 novih dinara.
Navedena izmenjena odredba primenjuje se i na one postupke u kojima pre stupanja na snagu pomenutih izmena i dopuna nije donesena prvostepena presuda ili rešenje kojim je postupak pred prvostepenim sudom okončan,a u smislu člana 111. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je u tužbi za utvrđenje prava svojine prema tuženim, podnetoj sudu 12.1.1983. godine naveo vrednost predmeta spora od 60.000 tadašnjih dinara.
Podneskom od 14.12.1992. godine tužbeni zahtev je precizirao bez navođenja vrednosti spora.
Do uvođenja novog dinara 24. januara 1994. godine, Uredbom o novom dinaru ( (Sl.
List SRJ (br. 6/94, 12/94 i 57/94) ) u periodu od 1.01.1990. godine do 23.01.1994. godine, usled inflacije četiri puta je menjana i utvrđivana nova vrednost dinara, a na osnovu Zakona o promeni vrednosti dinara ( (Sl. list SFRJ (br. 83/89), Uredbe o promeni vrednosti dinara (Sl. list SRJ (br. 15/92), Zakona o promeni vrednosti dinara ( (Sl. list SRJ (br. 57/93), i Uredbe o promeni vrednosti dinara ( (Sl. list SRJ (br. 83/93 i 86/93) .
Po tim propisima u navedenom periodu nova vrednost dinara u odnosu na tadašnji novac utvrđena je brisanjem ukupno 20 nula.