Prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim za krivično delo pljačke iz člana 141. stav. u vezi sa članom 219. stava 2. KZ SAPK dok je oštećena strana, radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva, upućena u parnicu u smislu člana 108. stav 2. ZKP. Prema odredbi člana 108. stav 2. ZKP "u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim sud može oštećenom dosuditi imovinsko-pravni zahtev u celini ili mu može dosuditi imovinsko-pravni zahtev delimično a za višak uputiti na parnicu.
Ako podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimično presuđenje, sud će oštećenog uputiti da imovinsko-pravni zahtev u celini može ostvariti u parnici".
Iz ovog jasno proizilazi protivrečenost u samoj izreci presude a i u njenom obrazloženju, a obzirom da prvostepeni sud prvo zaključuje da je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrđeno da je optuženi prisvojio iznos od 5.182.526 dinara a potom konstatuje da krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov ni za postupno ni za delimično dosuđenje imovinsko-pravnog zahteva oštećenog", zbog čega se oštećena strana radi ostvarivanja ovog zahteva upućuje na parnicu.
Dakle, time ne samo što je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 364. stav 1. tačka 11. u vezi sa članom 108. stav 2. ZKP, nego je istovremeno dovedeno u sumnju i utvrđeno činjenično stanje, što je imalo za posledicu ukidanje presude.