Prvostepeni sud je odbacio tužbu kao neurednu jer nije označena vrednost predmeta spora, a taj nedostatak nije ni naknadno otklonjen, na poziv suda, u smislu odredaba člana 98. Zakona o parničnom postupku.Odredbom člana 171. stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisana je obaveza tužitelja da u tužbi naznači vrednost predmeta spora kao nadležnost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije ovisi o vrednost predmeta spora, a predmet tuženog zahteva nije novčani iznos.Budući da je predmet spora u ovoj pravnoj stvari zahtev tužitelja da se poravnanje zaključeno između njega i prvotuženog stav van snage, dakle, predmet spora nije novčani iznos, a nadležnost i sastav suda ovisi o vrednosti predmeta spora, tužitelj je bio dužan da u tužbi istu naznači. Kako to nije učinio, prvostepeni sud je, postupajući u smislu odredaba člana 98. Zakona o parničnom postupku, rešenjem od 26.05.2000. godine koje je tužitelju uručeno lično 18.06.2000. godine, pozvao tužitelja da tužbu ispravu u toliko što će u tužbi precizirati vrednost predmeta spora, i to u roku od 8 dana, uz upozorenje da će u suprotnom tužba biti odbačena kao neuredna. Kako tužitelj nije postupio po pozivu suda odnosno, nije ni u naknadno određenom roku ispravio tužbu, prvostepeni sud je pravilno odučio kada je, poprimajući da tužba ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti, primenom odredbe člana 98. stav 5. Zakona o parničnom postupku, tužbu kao neurednu odbacio.