ZAKON o javnom beležništvu

(1) Svedok u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave može biti svako pismeno, punoletno, poslovno i parnično sposobno lice, koje vlada jezikom na kome se vodi postupak sastavljanja javnobeležničke isprave i koje:

1) ne radi kod javnog beležnika;.

2) nije srodnik po krvi stranke i to u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, niti je usvojitelj odnosno usvojenik stranke, niti je supružnik, bivši supružnik ili vanbračni partner ili tazbinski srodnik stranke do drugog stepena tazbinskog srodstva, uključujući tu i slučaj kad je brak prestao;.

3) iz zaveštanja, drugog pravnog posla ili izjave o kojima se sastavlja javnobeležnička isprava ne stiče neko pravo ili korist;.

4) u postupku pred sudom ne bi moglo da uskrati svedočenje ili odgovor na određena pitanja, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak;.

5) nije zastupnik, odnosno odgovorno lice u pravnom licu koje stiče pravo ili korist na osnovu javnobeležničke isprave.

(2) Identitet svedoka u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave utvrđuje se samo službenim dokumentima (lična karta, putna isprava, vozačka dozvola ili vojna knjižica).

(3) Kad u postupku sastavljanja javnobeležničke isprave učestvuje svedok, u javnobeležničkoj ispravi se upisuju ime i prezime, datum i mesto rođenja, kao i adresa prebivališta svedoka, uz naznačenje broja i drugih oznaka službenih dokumenata na osnovu kojih je utvrđen identitet svedoka.

(4) U tekst javnobeležničke isprave unosi se izjava svedoka kojom se potvrđuje njegovo prisustvo radnji, izjavi, zaključenju pravnog posla ili njegova potvrda identiteta stranke, koju svedok svojeručno potpisuje u prisustvu javnog beležnika.

(5) Vrste dokumenata i način utvrđivanja identiteta svedoka bliže se uređuju Javnobeležničkim poslovnikom.