Optuženi je na osnovu člana 350. tačka 2. ZKP-a u vezi člana 16. stav 1. KZ SRJ oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ubistva u pokušaju iz člana 47. stav 1. KZ RS u vezi člana 19. KZ SRJ, tako što je 22.10.2000. god. pokušao da liši života oštećenog M. s. nalazeći se pri tom u neotklonjivoj stvarnoj zabludi, tako što je pri odlasku sa svadbe-igranke u kući M.P. dobacio svedoku G. P. koji je bio u društvu sa svojom devojkom "Šta čekaš, lupi joj žvaku" da bi ubrzo posle toga svedoci Goran P. i Zoran R. tražili optuženog da bi se sa njim fizički obračunali, pa je potom došlo i do sukoba u kojem su učestvovali svedok Goran P. i njegovi drugovi sa kojima je došao na igranku, s jedne strane, i drugovi optuženog sa kojima je on došao na igranku, sa druge strane, tako da je između ovih grupa došlo do rasprave, međusobnog guranja, i udaranja rukama, te se stvorila gužva u čemu nije učestvovao optuženi, već se odmah udaljio sa lica mesta i vratio do kuće, gde se održavala igranka i iz prostorije gde se seklo pečenje uzeo nož koji je stavio u desni rukav jakne, a dršku noža zadržao u desnoj ruci i zatim se vratio na mesto događaja gde ga je grupa mladića fizički napala i tukla, tako što su mu prišli rečima "Tebe tražimo", tukli ga pesnicama i oborili na zemlju gde su nastavili da ga tuku i naneli mu lake telesne povrede po glavi i leđima, pa je optuženi preduzimajući meru odbrane držeći nož u desnoj ruci zamahnuo sečivom i udario oštećenog koji je u tom trenutku bio u polusavijenom položaju nalazeći se sa njegove desne strane u grupi mladića koja ga je napala, ali prilazeći optuženom sa namerom da razvadi navedenu grupu mladića od optuženog, pri čemu je optuženi pogrešno smatrao da je napadnut od oštećenog i da je on jedan od napadača koji ga tuče, pri čemu je oštećenom naneo tešku telesnu povredu opasnu po život, ali je zahvaljujući blagovremenoj lekarskoj intervenciji sprečeno nastupanje smrti.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje sud je oslobodio od optužbe optuženog Lj. nalazeći da postoje okolnosti koje isključuju njegovu krivičnu odgovornost, jer je optuženi pogrešno držao da je protivpravno napadnut i od oštećenog, ali takvog napada nije bilo, tako da se ovde radi o tzv. putativnoj (uobraženoj) nužnoj odbrani pri čemu je isključena krivična odgovornost, kada se kao u ovom slučaju, optuženi, učinilac nalazio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.
Stav je tužioca da je optuženi izazvao ceo događaj i da je morao da izbegava dalji sukob, a on se sa nožem vratio na lice mesta da bi se tukao, pa je i udario oštećenog koji ga nije napadao, već je razvađao učesnike sukoba.
Po oceni suda događaj se mora posmatrati u celini i ako se tako posmatra, optuženi je imao pravo na odbranu, jer se ovde ne radi o tzv. isprovociranom napadu, kada je napad svesno i voljno izazvan da bi se povredilo neko dobro napadača.
Ovde je posle jedne manje provokacije optuženog, koja je manje-više uobičajena među mladima došlo do ozbiljnog napada na život i telesni integritet optuženog.
Odbrana optuženog je kritičnom prilikom bila neophodna, jer nije postojao ni jedan drugi način da se optuženi odbrani od grupe mladića, sem upotrebe noža, nije mogao da se spasi bekstvom, jer se nalazio na zemlji gde ga je okružila grupa mladića i tukla i da je optuženi sa nožem povredio bilo kog od učesnika tog sukoba koji su ga fizički napali, oborili na zemlju i nastavili da ga tuku, sem oštećenog, ovde bi se radilo o nužnoj odbrani, pogotovu što optuženog kritičnom prilikom niko nije branio, niti je on očekivao da ga bilo ko brani, jer su u grupi mladića koji su ga tukli svi bili stariji od njegovih drugova.
Ne može se prihvatiti ni stav tužioca da se optuženi vratio sa nožem na lice mesta da bi se tukao, jer on kada se i vratio na lice mesta nikoga nije napadao niti vređao, već naprotiv njega napada grupa mladića sa kojima on čak nije pre toga imao ni verbalni sukob, sem sa jednim od njih a to je svedok G. pa i tu se radilo o jednoj manjoj provokaciji od strane optuženog.