Štampa Verzija za štampu

Naknada MATERIJALNE štete zbog izgubljene zarade, nastale usled neopravdane osude ili neosnovanog lišenja slobode, dosuđuje se u punom iznosu bez obzira da li se radi o zaradi u zemlji ili inostranstvu

Vrsta:
Sud:   Datum: 0000-00-00 Broj: Za.107/89
Abstrakt:

Smisao odredbe člana 190. Zakona o obligacionim odnosima da se naknada dosuđuje u iznosu koji je potreban da se materijalna situacija oštećenog dovede u ono stanje u kojem bi se nalazio da nije bilo štetnog dejstva događaja ne upućuje na mogućnost suda da naknadu materijalne štete koja pripada radniku na ime izgubljene zarade u inostranstvu, za vreme dok je u Jugoslaviji bio neosnovano lišen slobode, odmeri u visini zarade koju bi on ostvario u inostranstvu umanjene za troškove života koje bi on imao u inostranstvu za to vreme, jer bi to značilo razlikovanje državljana SFRJ po mestu ostvarivanja zarade, a za takvo razlikovanje nema uporišta u pozitivnim domaćim zakonskim normama.

Naime, kada je u pitanju odmeravanje naknade materijalne štete za izgubljenu zaradu mora se poći od posebnih propisa kojima je uređeno pitanje naknade štete zbog neopravdane osude, odnosno zbog neosnovanog lišenja slobode - član 541. i 545. Zakona o krivičnom postupku, te propisa o izvršenju krivičnih sankcija i o radnim odnosima.

Po propisima o izvršenju krivičnih sankcija osuđeni ne plaća troškove izvršenja krivičnih sankcija, već oni padaju na teret budžetskih sredstava, a po propisima o radnim odnosima licu koje ima pravo na naknadu za te oblike štete, šteta se nadoknađuje u punom iznosu neto-zarade.

Za razrešenje pravnog pitanja obima naknade izgubljene zarade, međutim, nije od značaja okolnost što bi izgubljena zarada bila ostvarena u inostranstvu, čak i kad bi inostranim propisima moglo biti predviđeno da se naknada umanjuje za troškove izdržavanja, jer prema članu 28. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima, za vanugovornu odgovornost za štetu, ako za pojedine slučajeve nije drugačije određeno, merodavno je pravo mesta gde je radnja izvršena ili pravo mesta gde je posledica nastupila, zavisno od toga koje je od ta dva prava povoljnije za oštećenoga, a prema zakonskim propisima u SFRJ koji regulišu sporno pitanje izgubljena zarada se priznaje oštećenom u celini, bez obzira na eventualne uštede.