Tužilac u tužbi tvrdi da je robu zatečenu u skladištu primio u skladište 14.3.2000. godine predveče, da je kontrola obavljena 15.03. pre podne i da nije mogao da je evidentira za tako kratko vreme, već ju je evidentirao 15.03. u toku dana, a ostalu robu je prodao u tranzitu preduzeću iz B. i za ovu robu je posedovao otpremnicu od 14.3.2000. godine za koju tuženi organ konstatuje da je pokazana prilikom prve kontrole.
Smatra da nije imao obavezu da je evidentira u knjigama, jer nije ušla u skladište, a pokrivena je navedenom otpremnicom.
Pruža dokaz iz registra privrednog suda da je registrovan za prodaju robe u tranzitu.
Odredbom čl. 6. Zakona o trgovini predviđeno je u stavu 1., da je trgovina na veliko kupovina robe radi dalje prodaje i prerade, u stavu 2. da je trgovina na veliko i kupovina robe koja se, po nalogu kupca, neposredno isporučuje bez prethodnog uskladištenja (tranzitni promet), a u stavu 3. da se trgovina na veliko obavlja u objektima koji ispunjavaju propisane uslove, osim trgovine na veliko iz st. 2. ovog člana., Polazeći od odredbe čl. 6. Zakona o trgovini Vrhovni sud nalazi da se ne može prihvatiti kao pravilno zaključivanje tuženog organa u osporenom rešenju po kome tranzitni promet postoji samo u slučaju kada trgovac robu kupuje sa skladišta proizvođača ili uvoznika, a kupljenu robu neposredno isporučuje kupcu bez prethodnog skladištenja na svom skladištu, jer iz ove odredbe zakona, po nalaženju suda, proizilazi da se tranzitnim prometom smatra i promet obavljen na način na koji je tužilac obavio promet sporne robe sa preduzećem iz B. TRANZITNI PROMET čl. 6. Zakona o trgovini-"Sl.
Glasnik SRJ", br. 32/93.29/96