Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev samo zato što su ocenili da tužilac, u smislu člana 584. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima nije pre podnošenja tužbe pozvao tuženog na plaćanje zakupnine.
Pritom su zanemarili da je i samo podnošenje tužbe pozivanje na plaćanje zakupnine.
S obzirom na to, postojali su uslovi da se sudovi upuste u meritorni spor.
Oni to nisu učinili, pa zato i postoje mane u primeni materijalnog prava, zbog kojih je i relevantno činjenično stanje ostalo neutvrđeno.
Imajući ovo u vidu, nižestepene presude su, u smislu člana 395. stav 2. ZPP, ukinute, a predmet vraćen na ponovno suđenje.