Rešenjem Okružnog suda u Beogradu odbačena je kao neblagovremena tužba tužioca protiv tuženog podneta radi zaštite prava kojim se štite pronalasci i radi naknade štete.
Postupajući po žalbi protiv ovog rešenja Vrhovni sud je našao da je u konkretnom slučaju tužba podneta pre proteka rokova propisanih citiranim zakonskim odredbama, pa se ne može prihvatiti stanovište prvostepenog suda da je tužba podneta 03.06.1991. godine neblagovremena, imajući u vidu da je proizvodnja za koju je korišćen pronalazak zaštićen patentom tužioca počela početkom 1988. godine, no da je tužilac za povredu saznao tek 05.06. 1988. godine, što bi značilo da je poslednji dan roka za podnošenje tužbe za naknadu štete u toj pravnoj stvari bio 05.06.1991. godine.
Ovo stoga, jer se prema članu 121 Zakona o zaštiti pronalazaka, tehničkih unapređenja i znakova razlikovanja, tužba zbog povrede prava kojima se štite pronalasci i znaci razlikovanja može podneti u roku od 3 godine od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca. Po isteku roka od 5 godina od dana učinjene povrede tužba se ne može podneti.
S toga nije prihvaćeno stanovište da je tužba neblagovremena, jer je podneta u roku od 3 godine od dana saznanja tužioca za povredu pronalaska, ali ne i po isteku roka od 5 godina od dana učinjene povrede.