Zahtev za priznanje žiga na osnovu do sada nezaštićenog znaka po prijavi žiga za klasu robe i usluga prema Međunarodnoj kodifikaciji roba i usluga pod brojem 41 individualni žig sa naznakom broja, odnosno kombinacija boja crno-belo, podnelo je tuženo Udruženje. Prema ispravi o žigu, po prijavi žiga sa pravom prvenstva zaštićen je znak sa grafizmom instrumenta latiničnim nazivom grada, latiničnim nazivom Udruženja. Tužilac je svoj tužbeni zahtev zasnovao na činjenicama da je više godina pre no što je tuženi podneo navedenu prijavu žiga i registrovao isti, on koristio deo zaštićenog znaka i to samo naziv Udruženja kao uslužni žig u svojoj delatnosti i to za najave i promocije koncerata upravo tog Udruženja. Prilikom utvrđivanja da li tužilac ima pravo prvenstva to jest da bude oglašen za nosioca prava na prijavu žiga koju je tuženi podneo Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu, pravilno je utvrdio prvostepeni sud da tužilac kao koncertna Agencija nikada nije koristio deo znaka koji osporava, a da istovremeno nije reklamirao kamerni orkestar- tuženo Udruženje, čiji naziv je posle razlaza sa istim nastavio da koristi i registrovao se kod MUP-a kao posebno Udruženje s tim da nikada u svom poslovanju nije za sebe koristio naziv tuženog Udruženja, kao deo znaka zaštićenog žigom koji osporava, osim radi prezentacije tuženog Udruženja. Kako se žig sastoji od više elemenata i do registracije nije zaštićen kao žig, to se ne radi o opšte poznatom žigu. Osim toga identitet znaka u potpunosti nije postojao niti podsećao na isti osim u verbalnom delu u odnosu na naziv tuženog Udruženja, pa stoga tužiocu ne pripada prioritet da koristi slomi znak žig zbog čega isti nije ni osporen njegovim tužbenim zahtevom.