Prema čl. 61, 62. i 63. Zakona o nasleđivanju, zaveštalac može isključiti iz nasleđa nužnog naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega (uvredljivim ili grubim postupkom; umišljajnim krivičnim delom učinjenim prema njemu, njegovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju; odavanjem neradu ili nepoštenom životu). Isključenje se vrši u formi koja važi za testament, a njime se gubi pravo na nasleđe u meri u kojoj je određeno.
Ono mora biti izraženo na nesumnjiv način.
Poželjno je navesti i uzrok, koji mora postojati u vreme ostaviočeve smrti.
Tužilja je isključila iz nasleđa tuženog, svog sina, "bez prava na nužni deo". S obzirom na obim isključenja, zahtevi tužioca da se ugovor o poklonu i testament reduciraju za veličinu njegovog nužnog dela su neosnovani. stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su njegove zahteve odbili.