Prvostepenom presudom usvojenje tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove 100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 70.000,00 dinara, za duševne bolove zbog naruženosti 50.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja opšte-životne aktivnosti 100.000,00 dinara. U postupku je utvrđeno da je prvotužena, vozeći vozilo drugotuženog, koje je osigurano kod trećetuženog, prouzrokovala saobraćajnu nezgodu u kojoj je tužilac zadobio teške telesne povrede. Veštačenjem su utvrđeni vidovi nematerijalne štete koje je tužilac trpeo, intenzitet i dužina njihovog trajanja i posledica trpljenja.Drugotuženi kao vlasnik vozila kojim je naneta šteta uložio je žalbu iz razloga što smatra da nije pasivno legitimisan da bude stranka, a takođe i zbog visine dosuđenih iznosa.Drugostepeni sud potvrdio je presudu Opštinskog suda u odnosu na drugotuženog, nalazeći da je drugotuženi odgovoran za štetu tužioca, ali ne po članu 178. stav 4. na koji se Opštinski sud pozvao, već po osnovu člana 174. ZOO, kao imalac opasne stvari, zajedno sa imaocem stvari, odgovara i lice kome je imalac poverio stvar.On se može osloboditi odgovornosti samo ako dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom oštećenog ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti. Takođe je pravilna odluka i u pogledu visine naknade štete po svim traženim vidovima, jer je sud istu doneo postupajući u skladu sa članom 200. stav 2. ZOO i istu pravilno odmeri.