Potraživanje iznosa otpremnine koja nije isplaćena zbog smrti zaposlenog,je imovina koja se raspravlja u ostavinskom postupku.Članom 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05) je propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade, u skladu sa opštim aktom. Pod prosečnom zaradom se smatra prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu ovih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa (član 186. Zakona).Prema tome, zaposleni ima pravo na otpremninu ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na starosnu, invalidsku ili porodičnu penziju.U konkretnom slučaju zaposlenom je prestao radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju i po tom osnovu je stekao pravo na isplatu otpremnine. Poslodavac je obavezan da zaposlenom isplati otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona najkasnije u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa, nezavisno od toga kada će zaposleni dobiti rešenje o sticanju prava na starosnu penziju. Činjenica da je zaposleni umro nakon sticanja prava na otpremninu u smislu člana 119. stav 1. tačka 1) Zakona, a pre isplate otpremnine je od značaja za ostavinski postupak. Ostavinski postupak i pitanja naslednika otpremnine koja nije isplaćena zaposlenom, uređena su propisima o nasleđivanju a ne Zakonom o radu.