Prvostepeni sud je obavezao tuženog da radi otklanjanja budućeštete i normalnog korišćenja parcele tužioca seče i ukloni 4 stabla topole koja se nalaze na katastarskoj parceli tuženog, kao i da tužiocu na ime naknade štete od zasenjivanja i gubitka prinosa useva isplati određeni novčani iznos sa kamatom zasnivajući svoju odluku na odredbi čl. 5. Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima.Po ovoj zakonskoj odredi vlasnik zemljišta se ”titi usled raznih štetnih uticaja (takozvanih imisija) koje mogu znatno šteti korišćenje zemljišta.Drugostepeni sud smatrajući da u konkretnom slučaju nema mesta primeni navedene zakonske odredbe ukinuo prvostepenu presudu.Po stavu drugostepenog suda pod imisijama se ne podrazumevaju takozvani negativni uticaji koji nanose štetu jednom vlasniku nepokretnosti (šteta od hlada, oduzimanje svetlosti, vazduha i slično), pa shodno tome odredbom čl. 5. Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima nije obuhvaćena šteta koju vlasnik nepokretnosti trpi pošumljavanjem i sađenjem drveća kao i šteta od hladovine. Šteta koju vlasnik nepokretnosti trpi od hladovine spada u takozvana susedska prava na koja se za sada primenjuju PRAVNA PRAVILA POŠUMLjAVANjA, SAÐENjA DRVEĆA I ŠTETE od HLADOVINE.Prema ovom Pravnom pravilu u slučaju kada se samo jedno od dva zemljišta već nalazi pod ”umom odnosno voćnjakom, vlasnik drugog zemljišta nema pravo na naknadu štete koju u granicama mesnih prilika trpi od hladovine, a kada naknadnim sađenjem drveća vlasnik susednog zemljišta trpi znatniju štetu od hladovine, sud može dosuditi jednokratnu pravičnu naknadu vlasniku susedne nepokretnosti.Iz presude Opštinski sud P. 2282/93 od 12.12.1995. ,