Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete koju je pretrpela od zadobijenih povreda u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila dana 06.02.1991. godine u I., krivicom vozača koji je upravljao vozilom inostrane registracije i koji je pravosnažnom presudom prvostepenog suda oglašen krivim za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 195. stav 3. u vezi člana 1. KZS, jer su prihvatili prigovor tuženog da je potraživanje naknade štete zastarelo u smislu člana 277. stav 1. ZOO.Ovaj zaključak sudovi su zasnovali na činjenici da je vozač automobila kojim je tužilja povređena, pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo za koje prema odredbi člana 95. tačka 6. Krivičnog zakona SRJ krivično gonjenje zastareva za dve godine od izvršenja dela, a apsolutni rok zastarelosti prema članu 96. tačka 6. istog zakona - za četiri godine od kada je delo učinjeno, te kako je tužba podneta 27.02.1995. godine, krivično delo izvršeno 06.02.1991. godine potraživanje naknade štete tužilje je zastarelo.Vrhovni sud nalazi da se osnovano u reviziji tužilje navodi da izloženo stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.Primeni odredbe člana 377. stav 1. ZOO ima mesta u slučajevima kada je šteta pričinjena krivičnim delom za čije gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti od roka koji je propisan u odredbi člana 376. st. 1. i 2. ZOO, ako je to povoljnije za oštećeno lice.U konkretnom slučaju tužilja je zbog zadobijenih povreda dana 06.02.1991. godine pretrpela štetu, međutim s obzirom na vrstu povreda nije utvrđeno koliko je lečenje trajalo i kada je završeno, jer od dana završenog lečenja ima se ceniti saznanje o obimu i visini štete i od tada se računa rok za zastarelost u smislu navedene odredbe člana 376. st. 1. i 2. ZOO.