Žalbom izjavljenom 15.02.2001. godine D. m. iz Z., pobija rešenje tadašnjeg registarskog Višeg suda u Z. iz 1993. godine, kojim je određen upis pripadanja d. o. o. S. iz Z. tadašnjem društvenom preduzeću P., Zenica.Žalba nije dozvoljena.Žalbu protiv rešenja o upisu u sudski registar može izjaviti i osoba koja smatra da su njeno pravo ili na zakonu zasnovan interes povređeni rešenjem o upisu, i to u roku od osam dana od dana dostave rešenja o upisu, a ako joj rešenje nije bilo dostavljeno, u roku od 15 dana od dana objavljivanja izvoda upisa u odgovarajućem službenom glasilu, kako je bilo propisano u članu 60. preuzetog Zakona o postupku za upis u sudski registar („Službeni list SFRJ“, broj 13/83 i 17/90), koji se primenjivao u vreme donošenja pobijanog rešenja i izvršenog upisa (u bitnom identično i u članu 51. kasnijeg istoimenog zakona“Službeni list Federacije BiH“, broj 6/95 i člana 56. sada važećeg Zakona o postupku upisa pravnih osoba u sudski registar „Službene novine Federacije BiH“, broj 4/00).Žalitelj tvrdi da pobijano rešenje nije nikada objavljeno u službenom glasilu, a da je za njega on saznao početkom februara 2001. godine (iz zabeleške u spisu se vidi da mu je kopija rešenja dana 07.02.2001. godine). Prvostepeni registarski sud nije dao bilo kakvo objašnjenje povodom žalbenih navoda, a koko nije žalbu odbacio kao ne blagovremenu, može se prihvatiti da je ocenio da su žalbeni navodi o ne objavljivanju upisa pripajanja u službenom glasilu, osnovani.Ako bi se, međutim, i prihvatilo da je žalba blagovremena, ovaj sud smatra da nije dopuštena.Upis u sudski registar podataka važnih za pravni promet imaju poseban značaj i stoga pravo na pobijanje upisa (koji, u pravilu, deluje i prema trećim osobama već od časa upisa u javni registar) žalbom mora se ograničiti samo na osobe koje u momentu upisa imaju već egzisterno pravo ili na zakonu zasnovan interes koji su rešenjem o upisu povređeni. Iz navoda žalbe proizilazi da je žalitelj stekao pravni interes da pobija rešenje o upisu doneseno još u toku 1993. godine tek zaključenjem ugovora o prodaji dana 01.02.2001. godine kojim je od gospodarskog društva L. d. d. iz Z.R. Hrvatske kupio poslovne prostorije, koje je u času pripajanja S. Zenica posedovala, tretirajući ih kao svoje, i nakon pripajanja P.Zenica, ovome ih predala u posed.Dakle, u času donošenja rešenja žalitelj nije imao bilo kakvo pravo niti na zakonu zasnovan interes koji bi donošenjem tog rešenja i upisom u sudski registar biti povređen. Žalitelj je tek zaključenjem ugovora o prodaji stekao pravni interes (šire shvaćen) da dokazuje da je prodavatelj vlasnik poslovnog prostora, a ne S.Z. za koga u žalbi tvrdi da nije nastao, niti je pripojio, na zakonit način, no ta okolnost ne može dovesti do zaključka da je pobijanim rešenjem u času njegovog donošenja i provođenja njegovo pravo ili na zakonu zasnovani interes bilo povređeno. U žaliteljovom slučaju može se, uostalom, govoriti samo o eventualnoj povredi pravnog interesa, no i data bi ovaj morao egzistirati već u vreme upisa, no u svakom slučaju ne bi se zbog te povrede moglo tražiti brisanje neosnovanog konačnog upisa po proteku 60 dana od dana izvršenog upisa (ovakav upis registarski sud ne bi mogao brisati ni pokretanjem postupka po službenoj dužnosti nakon proteka dve godine od dana upisa-članovi 69. i 70. preuzetog Registarskog zakona, te 60. i 61. Registarskog zakona iz 1995. godine, sada u kraćem roku od 30 dana i godinu dana-član 48. i 49 važećeg zakona).Zbog navedenog, primenom člana 59. tačka 1. sada važećeg Registarskog zakona, kome odgovaraju član 63. t. 1. preuzetog i član 54.t.1. Registarskog zakona iz 1995. godine, odbačena je žalba kao nedozvoljena.