Pobijanim rešenjem usvojen je tužiočev predlog za određivanje privremene mere, pa se zabranjuje tuženom otuđenje i opterećenje navedenog porodajnog kapitala i imovine subjekta privatizacije.
Tuženi ističe da prodajni kapital čine akcije, a da prodajni kapital nije nigde naveden u dispozitivu pobijanog rešenja pa je u ovom delu pobijano rešenje neprecizno i neizvršivo. Smatra da tuženi ne može raspolagati imovinom trećeg lica, obzirom da je navedena imovina vlasništvo preduzeća. Tuženi jeste vlasnik većeg paketa akcija, ali ne raspolaže imovinom preduzeća, već upravlja istom.
Nadalje, u žalbi se ističe da se privremenom merom zabranjuje tuženom otuđenje i opterećenje prodajnog kapitala koji čine akcije, a da prodajni kapital nije nigde naveden u dispozitivu pobijanog rešenja. Tačno je da je imovina pobrojana u dispozitivu pobijanog rešenja imovina preduzeća subjekta privatizaiije. Imovinom preduzeća može raspolagati samo preduzeće putem svojih organa upravljanja. Međutim u organima upravljanja tuženi participira sa pravom odlučivanja u procentu kupljenog kapitala, koji u konkretnom slučaju iznosi 62.531%. Na taj način organi upravljanja preduzećem su pod direktnom kontrolom tuženog i naravno da tuženi kao većinski vlasnik kapitala preduzeća može svojom voljom, kroz organe upravljanja preduzeća, donositi odluke iz okvira nadležnosti navedenih organa, a tu spadaju i odluke o eventualnom otuđenju ili opterećenju imovine preduzeća. Usvojenom privremenom merom zabranjeno je tuženom da raspolaže, ne imovinom trećeg lica, već imovinom lica koje je u njegovom većinskom vlasništvu.
Isticanje tuženog da nije pokazao nameru za otuđenje i opterećenje imovine subjekta privatizacije samo je učvrstila ovaj sud u uverenju da je usvojanjem ovakve privremene mere sa važnošću do okončanja ovog spora, bez štetnih posledica za tuženog i subjekta privatizacije.